PRVI SRPSKI PAROBROD

„DELIGRAD“

U Srbiji Beograd je bilo važno rečno pristanište na obalama Dunava i Save u podnožju Kalemegdanske tvrđave. Još u vreme rimske imperije u beogradsko pristanište pristajale su rimske galije pa do današnjeg dana savremeni teretni i putnički brodovi.Tokom srednjeg veka postojala su dva veštačka pristaništa van rečnog korita, gde postoje pisani tragovi Konstantina Filozofa.U 19. veku, za vreme vladavine Kneza Miloša, Srbija je imala znatno razvijenu rečnu plovidbu. U to doba francuski diplomata Boa Le Kont zapisao je da Srbija u to vreme ima blizu 200 lađa.Titulu „ dunavskog kapetana“ Knez Miloš 1838. godine dodelio je Miši Anastasijeviću, trgovcu i brodovlasniku, gde je bio vlasnik 74 broda, a 26. avgusta 1838.godine „srbske novine“ objavile su da je prvi „novi austrijski paroplov „Sofija“  pokraj Beograda uz Savu doplovio “.

Drugom polovinom 19. veka, tačnije početkom 1862. godine,doneto je rešenje za nabavku prvog srpskog parobroda i 8 šlepova.Povod za odluku bio je postupak Austrougarske i njenog parobrodarskog društva,kada su odbili da srpskoj vladi iznajme jedan parobrod kojim je vladina delegacija,posle Svetoandrejske skupštine,trebalo da doveze Kneza Miloša u Srbiju. U to vreme ministar finansija u kabinetu Ilije Garašanina, Kosta Cukić (1826-1879) odobrio je kredit od 130,000 forinata austrijske vrednosti i 500 ćesarskih dukata za troškove nabavke parobroda. Parobrod „Deligrad“ i 8 šlepova kupljeni su u Rusiji. Parobrod je imao 100 konjskih snaga i 450 tona nosivosti i za to vreme bio je prvi savremeni plovni objekat koji je plovio Savom i Dunavom pod srpskom zastavom. Iz tih razloga kupovinom parobroda „Deligrad“ smatra se za početkom moderne plovidbe. Prvi zapovenik broda bio je Božo Radonjičić iz Herceg Novog koji je i dovezo brod u Srbiju. Iz nama nepoznatih razloga kapetan Radonjičić napušta Beograd, a parobrod preuzima pomorski kapetan Aleksandar Poznanović. Parobrod „Deligrad“ donjim tokom reke Dunav doplovio do Kladova i tu ostao u vezu, pošto je tog leta izbio sukob kod Čukur-česme i bombardovan je Beograd. „Deligrad“ je u Kladovu prezimio,a 1863. godine doplovio u Beograd, tom prilikom je dočekan u pristaništu od strane prestavnka vlade, velikodostojnika i mase Beogradjana. Sredinom marta 1867.godine odigrao je istorijsku ulogu kada je Knez Mihajlo otplovio na „Deligradu“ Dunavom , a potom Crnim morem u Carigrad, gde je od turskog sultana primio ferman o predaji gradova. Ubrzo 24. aprila iste godine Ali Riza paša i turska posada ukrcali se na naš prvi parobrod i napustili Beograd. Nije na odmet spomenuti da je u Negotinskom muzeju sačuvan dokument u kome je ondasnji krmanoš napisao: „Za večita vremena „Deligrad“ je izveo Turke iz Srbije“.

Tokom tursko-srpskih ratova 1876-1878 „Deligrad“ je prevozio raznu robu. Tokom Timočke bune 1883. godine  prevezo je do Smedereva okovane radikale članove glavnog odbora. Služio je kao kneževa jahta do 1888.godine ,kada ga je država ustupila srpskom brodarskom društvu, gde je redovno držao liniju od Beograda do Dobre ,Radujevca i Savom do Šapca kao putnićki parobrod pod komandom poznatih  brodarskih kapetana Marka Đurića, Božidara Đaje, i Stevana Jovanića.

Izbijanjem Prvog svetskog rata ,Srpsko rečno brodarstvo imalo je 12 parobroda sa ukupno 4,830 konjskih snaga i 53 šlepa sa 27,380 tona tovarnog prostora. U to doba jedino je brod „Takovo“ uspeo da doplovi do ruskog pristaništa. Brod „Beograd„ je zarobljen, a ostali brodovi „Morava“,“Car Nikola II“,“Krajina“i “Stig“, potopljeni su. Nažalost  tada je stradao parobrod „Deligrad“. Raša Milošević (1851-1937), tadašnjeg direktora srpskog brodarskog društva, njegovim zapisima: „Austrijanci potopili kod Moldave, kada je jurio niz Dunav u oči proglasa rata 1914. godine“.      

AUTOR TEKSTA:

zapovednik vrste A

mr Vladica Zdravković